Програм JA

ГРАЂАНИН

ПРИРУЧНИК

за наставнике

2

JA ГРАЂАНИН

Програм

К И Н Ч У ПРИР

за авнике наст

Сарајево, 2020. година 3

Образовни центар за демократију и људска права Цивитас

Септембар, 2020. година

„Ја грађанин“

Материјали кориштени у првом нацрту преведени су са енглеског језика и прилагођени из материјала израђених у Центру за грађанско образовање, уз помоћ ОПА (Канцеларија за односе с јавношћу Америчке амбасаде у БиХ), и фонда за демократизацију Источне Европе (СЕЕД) Владе САД-а.

Донација ЦИВИТАС

ЗАБРАЊЕНО ЗА ПРОДАЈУ Ауторска права (Copyright) 1996 Center for Civic Education (Центар за грађанско образовање) 5146 Douglas Fir Road Calabasas, CA 91302-1467 tel: (818) 591-9321 fax: (818) 591-9330 [email protected] http://www.civiced.org

Задржавамо ауторска права. Упитници, протоколи и листе из текста могу се користити у сврхе инструкција. Прештампавање или кориштење овог издања у друге сврхе електронским, механичким или неким другим путем, фотокопирање или преснимавање, као и било који вид похрањивања или претраживања података забрањени су без претходне писмене сагласности власника ауторских права.

4

АДАПТАЦИЈА ПРОГРАМА ЈА ГРАЂАНИН ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ У ИНКЛУЗИВНОМ ГРАЂАНСКОМ ОБРАЗОВАЊУ

РЕДАКТОР:

Проф. др Миле Илић

ПРИРЕДИЛИ:

Проф. др Миле Илић Адмира Узунић, проф Љубиша Рокић, проф

РЕЦЕНЗЕНТ:

КОНСУЛТАНТ:

ГРАФИЧКА ОБРАДА И

Доц. др Љиљана Јерковић

Др Марси Тејлор Тома (dr. Marcie Taylor Thoma)

Иртијана Зукић

ИЛУСТРАЦИЈЕ: ЛЕКТОР:

Салих Мусић

Објављивање овог приручника финансирано је грантом Министарства вањских послова Сједињених Америчких Држава (Department of State). Мишљења, налази и закључци који су овдје наведени припадају ауторима и нужно не одражавају налазе и закључке Министарства вањских послова Сједињених Америчких Држава. 5

Садржај

Информација за наставнике

9

Програм „Ја грађанин“ у инклузивној учионици

11

Учествовање: кратак садржај

21

А. Циљ

21

Б. Припрема за час

22

Помагање ученицима да израде портфолио

25

Први корак: Идентификовање проблема јавне политике у вашој заједници Други корак: Избор проблема за проучавање у одјељењу

26 28 31

Трећи корак: Прикупљање информација о проблему који ће ваше одјељење проучавати Четврти корак: Израда одјељењског портфолија

34

Биљешка о портфолију

34

Спецификација за портфолио

36

Пети корак: Представљање одјељењског портфолија Шести корак: Осврт на оно што су ученици научили

6

32

38

Садржај

Додаци

40

Упутства за одрасле добровољце

42

Лист за провјеру критеријума за портфолио

44

Лист за оцјену портфолија

46

Критеријуми за процјену усмене презентације

52

Листе за оцјену усмене презентације

54

Поступци и упутства за вођење такмичења

59

Инструкције за оцјењиваче: Излагање портфолија и документација

63

Инструкције за судије: Усмена презентација

65

Наставникова процјена реализованог

68

програма „Ја грађанин“ Лист за ученичку процјену програма „Ја грађанин“

70

Примјери упитника, протокола и листа за ученике

71

7

8

Информација за наставнике

Поштоване колегице и колеге,

Вама и свим ученицима желимо активно, интерактивно и продуктивно учешће у остваривању цјелокупног програма „Ја грађанин“ у инклузивној учионици и демократској школи. У Приручнику смо изнијели само основне информације и препоруке које ће омогућити вашем одјељењу активно учествовање у овом пројекту.

Очекујемо да ће употреба овог приручника (заједно са текстовима у уџбенику за ученике) бити и за вас и за њих значајна подршка у припремама, изради и презентацијама одјељењског портфолија и пратеће документације о токовима и резултатима идентификације проблема и истраживања јавне политике у вашој заједници, о разматрању алтернативних мјера јавне политике, избору најефикасније мјере јавне политике и разради акционог плана њеног довођења на дневни ред одговарајуће гране и нивоа власти. Надамо се да ће тако сви ученици, међу њима и ученици са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) проширивати и продубљивати грађанска знања, развијати грађанске вјештине и формирати грађанске ставове које су стицали у редовној настави грађанског образовања (или Демократије и људских права) и да ће стећи практична искуства и вјештине учешћа у истраживању проблема јавне политике у својој заједници у предлагању мјера за рјешавање тих проблема које би доносила власт одговарајуће гране надлежног нивоа. Тако ће се сви ученици оспособити за активно учешће у креирању, сталном праћењу и побољшавању јавне политике у функцији одговорности власти и покретања грађанског активизма у заштити права и слобода свих појединаца и обезбјеђивања благодети (заједничког добра) у друштвеној заједници.

Надамо се да ће овај програм за вас и за ученике бити стимулативно и вриједно искуство у грађанском образовању.

9

10

„Ја грађанин“ у инклузивној учионици

Програм „Ја грађанин“ је иновативни стручно-методички модел интерактивног, сарадничког, истраживачког и презентацијског учења и дјелотворног водитељског подржавања и подучавања који истински прихвата и укључује ученике са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) и све друге ученике у одјељењу и интензивно их подстиче у уочавању проблема јавне политике у њиховој заједници, избору кључног проблема који се рјешава мјером јавне политике, прикупљању информација о том проблему, изради и презентацији портфолија и у осврту на научено да би усвојили грађанска знања, развили когнитивне и партиципативне грађанске вјештине и ставове за компетентно учешће у јавној политици ради заштите права и слобода појединаца и постизања добробити и благостања (заједничког добра) за све људе. Ученици ће сврху индивидуалних, групних и одјељењских активности у програму „Ја грађанин“ у инклузивној учионици потпуније разумјети, истински прихватити и успјешније реализовати уколико усвоје појмове „јавна политика“ и „мјере јавне политике“. Јавна политика је унапријед договорени и усаглашени начин на који одређени ниво власти (локална, кантонална, ентитетска, државна) испуњава своје одговорности да би увећала благостање свих људи (промовисала заједничко добро) и заштитила права појединаца рјешавањем кључних проблема у заједници. Примјери јавних политика:

• Скупштина/вијеће/општина/града

донијела је уредбу о редовном чишћењу и уређивању паркова и зелених површина. Сваке године за то су обезбијеђена средства у финансијском плану. Врши се избор најповољнијег извођача тих радова. Квалитет обављеног посла контролише комунална полиција.

• На иницијативу неколико наставничких удружења, законодавна власт ентитета

(или кантона) усвојила је уредбу, по којој ученик који заврши све разреде основне или средње школе одличним успјехом и натпросјечним достигнућима у ваннаставним активностима проглашава учеником генерације. Ту уредбу проводе средње и основне школе, а контролише просвјетна инспекција.

• Министарство просвјете и културе усвојило је Правилник о оцјењивању ученика да би уједначили критеријуме вредновања ученика.

Јавна политика обухвата усвојене (законски регулисане и финансијски обезбијеђене) мјере јавне политике које проводе надлежне институције власти да би ријешиле јавне проблеме у заједници. Мјера јавне политике је унапријед договорени начин на који власт испуњава своје одговорности, као што су заштита права појединаца и остваривања заједничких интереса у заједници. 11

Неопходно је да ученици разликују јавне проблеме за које је неопходно предложити доношење и провођење мјера јавне политике од проблема који се могу и без тога ријешити. Примјери проблема за које није нужно предлагање мјера јавне политике, па их ученици не требају проучавати у програму „Ја грађанин“:

• Организовање

акције Еколошког друштва у уређивању парка (јер за то није потребна измјена законског прописа, а извођач је компетентан за ту волонтерску активност);

• Факултет организује инструктивну наставу за полагање пријемних испита (јер је то једна од његових програмских активности).

• Школа

реализује семинар о оцјењивању ученика (што је предвиђено њеним годишњим програмом рада).

Наведени и други проблеми који се могу ријешити без усвајања новог закона или измјене постојећег, без оснивања нове институције или организације за њихово континуирано рјешавање у суштини и нису јавни проблеми у заједници, па не могу ни бити предлагани за рјешавање мјерама јавне политике. Сви ученици у одјељењу међу којима су и ученици са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) требају бити у могућности разликовати кључне проблеме које треба довести на јавни дневни ред за усвајање одговарајућих мјера јавне политике од текућих проблема у раду и животу грађана који се и без тога могу ријешити. Методички прикладним разговорима и интерактивним вјежбама у анализи примјера из текстова и друштвеног окружења, наставник ће помоћи свим ученицима да у инклузивној учионици усвоје основна грађанска знања и вјештине у идентификацији проблема који могу бити ријешени само мјером јавне политике прије почетка реализације програма „Ја грађанин“. Током реализације овог пројекта повећавају се њихове грађанске компетенције за уочавање проблема и предлагање мјера за њихово рјешавање, а тиме и за активно учешће у јавној политици. Сваком ученику треба омогућити да активно учествује у реализацији програма „Ја грађанин“ у инклузивној учионици у складу са општим и грађанским предзнањима, когнитивним и партиципативним вјештинама и грађанским ставовима, развијајући их до личних максимума. Напредак ће бити различит. Током сталног активног ангажовања у искуственим, интерактивним, истраживачким, комуникацијским, илустративним, евалуацијским, сарадничким и презентацијским активностима уз дјелотворно наставниково вођење и подржавање, реално је очекивање да ће типичан ученик са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) бити у могућности да препозна проблеме у локалној заједници које би требало рјешавати доношењем мјера јавне политике и да ће учествовати у планираним етапама предлагања тих мјера за усвајање на локалном нивоу надлежне гране власти. Остали ученици у одјељењу требају да стекну грађанске компетенције идентификовања и истраживања кључних проблема за које треба предложити мјере јавне политике на кантоналном, ентитетском и државном нивоу. Осим тога, најуспјешнији међу њима могу да достигну ниво грађанских компетенција идентификовања и проучавања проблема јавне политике на међународном и глобалном нивоу. 12

Развој грађанских компетенција сваког ученика у одјељењу (па и појединца са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) најбољих и талентованих, слабијих, просјечних) за стално одговорно и ефикасно ангажовање у јавној политици и власти углавном ће зависити од тога у којој мјери ће све активности ученика и наставника у цијелом програму „Ја грађанин“ у инклузивној учионици задовољавати сљедеће критеријуме инклузивности:

о  бухваћеност или истинска прихваћеност сваког ученика без обзира на препреке у учењу и учешћу, (тзв. посебне потребе) образовна постигнућа, даровитост, етичку, религиозну, лингвистичку припадност или било коју различитост;

 у годност окружења, ненасилна комуникација и пријатност емоционалне атмосфере за ученике са препрекама у учењу и учешћу, талентоване и све остале ученике, те његовање пријатељства између њих;

р  авноправно, партнерско учешће свих ученика (са развојним тешкоћама, даровитих и осталих) и наставника у одлучивању о битним питањима припремања, реализовања и вредновања наставе;

и  ндивидуализација учења, вјежбањем стваралаштва ученика према њиховим нивоима и структурама знања, способностима и осталим потенцијалима који се стимулишу до личних максимума;

д  одатна помоћ ученицима са препрекама у учењу и учешћу, талентованим и осталим ученицима у усвајању знања, усавршавању вјештина, његовању навика, развоју способности, социјализацији аутентичних индивидуалитета;

д  јелотворно подучавање планирано на основним квалитетима „самосталног, индивидуализованог и заједничког” рада ученика на оптимизованим исходима учења у сфери трајног разумијевања и прихватљивим доказима да су они остварени (Илић, 2012, стр. 161-162). Интенције приручника за програм „Ја грађанин“ у инклузивној учионици су да расвјетљава могуће приступе у подстицању и охрабривању ангажовања ученика са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу), да олакша наставнику остале активности у припремању, извођењу и евалуацији свих корака у овом пројекту. Наставник има могућност избора предложених приступа водитељском подучавању и опредјељења за сопствене тематски релевантне креације у припремању, реализовању и представљању овог комплексног и едукацијски дјелотворног пројекта. У структури и садржају приручника (и адаптираног уџбеника чију примјену расвјетљава) испољена је тежња за успостављењем баланса између процеса индивидуализације и социјализације личности ученика са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) у индивидуализованим и одјељењским активностима. Повремено самостално реализујући индивидуализоване задатке, такав ученик ће продубљивати своја искуства и стицати елементарна грађанска знања, вјештине и врлине неопходне за активно учешће у јавној политици. Неки ће преферирати стимулативне невербалне вјежбе (избор и редање слика, писање информација, ликовно илустровање, интервјуисање, анализа докумената, усмена презентација, читање, усмени одговори на питања). 13

Такво индивидуализовано учење треба што чешће комбиновати и прожимати социјализацијским активностима, као што су кооперативно и интерактивно (групно, одјељењско) учење, презентација рјешења задатака; размјена искустава, информација и докумената; чиме се развијају вјештине ненасилног комуницирања, удруживања, толеранције другачијих увјерења, постизања компромиса, преферирања заједничких рјешења. Тиме се развијају вјештине грађанског учешћа и оптимална социјализација аутентичних индивидуалитета личности сваког ученика, што је инкорпорисано у садржајима приручника (главног текста, приложених докумената и листа програма „Ја грађанин“) адаптираног за примјену у инклузивној учионици. Наставник ће успјешније планирати тематски релевантне активности свих ученика (група и одјељења) у свакој фази реализације програма „Ја грађанин“ у инклузивној учионици уколико познаје развојне карактеристике и образовне потребе у популацији свих ученика, а нарочито ученика са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу). Међу ученицима са препрекама у учењу и учешћу, врло су велике индивидуалне разлике у интелектуалним и другим способностима, вјештинама, интересовањима, структурама и нивоима знања у сваком предмету, ваннаставним активностима, па и у овом пројекту. Ученици са сметњама у психофизичком развоју врло су различитих клиничких слика. Међу њима су најбројнији ученици са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу).1 Активности у програму „Ја грађанин“ у инклузивној учионици неопходно је прилагођавати сваком таквом конкретном ученику, а не обрнуто (тј. неефикасно би било настојање да се у потпуности такав ученик прилагођава истоврсним захтјевима пројекта). Зато наставник треба познавати основне развојне карактеристике, образовно-васпитне могућности и потребе ученика са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу).2

14

1

 овом приручнику користимо овај термин, тежећи елиминисању стигматизације у литератури, педагошкој пракси У и широј јавности. Међутим, у свијету се користе и други, мање-више стигматизујући називи истог значења (лака ментална ретардација, лака ментална ометеност, лака ментална заосталост, лака ментална субнормалност, ментална дефицитарност, дебилност, особе са лаким интелектуалним тешкоћама итд).

2

 рема МКБ – 10 Класификацији менталних поремећаја и поремећаја понашања (1998, стр. 140) то је прва категорија П испод просјека менталне развијености дјеце и младих (категорија Ф70, лака ментална ретардација, ИQ 50-69, ментални узраст године - 9 до испод 12). Са умјереним оштећењем интелектуалног функционисања (Ф 71) имају ИQ 35-49, а ментални узраст им је на каландарском узрасту 6 до испод 9 година. Врло ријетки су такви појединци у основношколској настави демократије и људских права. За њих је неопходно поједностављивање садржаја адаптираног уџбеника, али поједине захтјеве могу реализовати и без тога. Третирају се као школски обавезници у специјалним (сегрегисаним) школама, али су све чешћи захтјеви да се укључе у инклузивну наставу у редовној школи. Углавном се могу елементарно образовати и оспособити за прилагођавање породици, сусједству и врло једноставним пословима. Дјеца и млади тешког оштећења (Ф 72, ИQ 20-34, 3 до испод 6 година интелектуалног узраста) и дубоког оштећења интелектуалног функционисања (Ф 73, ИQ испод 20, ментални узраст мање од 3 године) су екстремно социјално зависни и готово несамостални у животу, те се не могу укључити у редовну школу, нити у образовни процес у специјалној школи. За њих су посебне установе (заводи) у којима им помажу специјално обучене особе.

Компетентан стручни тим дијагностификује ученика са лаким оштећењем интелектуалног функционисања у категорију Ф 70, гдје је нешто умањен или благо испод просјечан количник интелигенције (ИQ = 50–69) и њихов ментални узраст је на нивоу дјетета од 9 до испод 12 година. Такав ученик често има оштећење слуха, вида, говора, моторике, те недовољан социо-емоционални развој тј. има тзв. комбиноване развојне психофизичке сметње). Међутим, и у овој категорији ученика постоје изразите интелектуалне разлике. Појединци овог типа, осим интелектуалних дисфункција, имају углавном складан психофизички развој и не испољавају теже поремећаје и изразитије тешкоће у социјалној адаптацији. Уз помоћ наставника, емпатију и подршку ученика (вршњачку подршку) најчешће могу активно учествовати у програму „Ја грађанин“ у инклузивној учионици. Други тип дјеце и младих са лаким оштећењем интелектуалног функционисања недовољно је адаптираног понашања јер је емотивно нестабилан и испољава честе проблеме у социјалној комуникацији, као што су изразита узнемиреност, емотивна нестабилност, апатичност, агресивност, конфликтност и слично. Неки су нервно напети и насилни, а други успорени, троми, депресивни, пасивни, повучени, подчињени и поводљиви. Емоције су им пренаглашене, а реакције социјално неадекватне. Социјалнопсихолошки су дезорганизовани. То условљава посебан напор, стрпљивост и педагошки такт наставника у раду са таквим ученицима и њиховим одјељењским окружењем у инклузивној настави демократије и људских права. Ученик са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) има специфичне карактеристике у процесу учења било којих програмских садржаја и животних вјештина, па и у усвајању грађанских знања, развоју партиципативних и когнитивних вјештина и формирању грађанских ставова. Смањене су му способности перцепције и разликовања појава у окружењу. Нестабилна му је пажња и врло слаба концентрација. Врло слабо упознаје и слабо памти информације. Углавном их недовољно успјешно повезује, класификује, неадекватно процјењује и користи. Врло успорено учи језичке (говорне), графомоторичке, социјалне и комуникацијске вјештине. Често наилази на тешкоће у разумијевању узрока догађаја и посљедица одређених појава, у увиђању веза и односа међу појавама, у разликовању битног од небитног. Изразито су му умањене способности апстрактног мишљења, закључивања, уопштавања и примјене наученог у новим ситуацијама. Склонији су конкретном и ситуационом мишљењу, што треба имати у виду при стицању грађанских знања, развоју грађанских вјештина и формирању грађанских ставова приликом реализације свих корака у оквиру Пројекта грађанин/Ја грађан у инклузивној учионици. Амбијент програма „Ја грађанин“ у инклузивној учионици омогућује да се ученик са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) укључи у индивидуалне, тандемске, групне, одјељењске, сазнајне, говорне, илустративне, и друге активности у процесу стицања функционалних грађанских вјештина и врлина. Дјелотворан је баланс између учећих и практичних активности. У таквим околностима, уз наставников компетентан стручно-методички ангажман и вршњачку подршку, такав ученик способан је за учешће у овом пројекту у инклузивној учионици у школи и ван ње.

15

Дјелотворан стручно-методички ангажман наставника у припреми, реализацији и евалуацији програма „Ја грађанин“ у инклузивној учионици садржи:

п  ажљиву и континуирану припрему осталих ученика за стварно прихватање ученика са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) уз стално праћење степена тог прихватања у конкретним наставним и ваннаставним комуникацијама и ситуацијама;

 у вид у налазе о развојним тешкоћама, потенцијалима и потребама ученика (уз неопходне интерпретације одговарајућих стручњака);

р  еспектовање показатеља говорно-језичке развијености приликом планирања задатка или активности у оквиру програма „Ја грађанин“ у инклузивној учионици, (правилност у изговору, степен технике читања, ниво разумијевања прочитаног текста, обим активног и пасивног рјечника), когнитивно-сазнајне способности (разумијевање апстрактних појмова уопште, а посебно из грађанског образовања, способност памћења, разликовања и упоређивања, могућност концентрације и стабилност пажње, општа информисаност) и емоционално-социјалног развоја (мотивација за учење и комуникацију, емотивна стабилност, однос са вршњацима, реакције на фрустрирајуће ситуације, прихваћеност у одјељењу, школи и породици);

и  дентификација нивоа и структура претходних грађанских знања, вјештина и ставова, упознавање могућности, потреба, интересовања и евентуалних препрека ученика у процесу усвајања основних програмских садржаја у настави овог предмета, евентуално успостављање сарадње са родитељима/старатељима;

р  азјашњавање апстрактних појмова на илустративним примјерима и у конкретним ситуацијама;

 с тално

подстицање самосталног, искуственог, сарадничког, групног и одјељењског ангажовања ученика са лаким оштећењем интелектуалног функционисања и/или са другим препрекама у учењу и учешћу;

и  нформације, илустрације и упутства том ученику требају бити кратка и јасна, уз опис активности које он треба да реализује у одређеној фази пројекта и са наведеним конкретним примјерима;

п  овремено

омогућавање ученику са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) да од понуђених бира активности у које ће се укључити у одређеној фази програма „Ја грађанин“ у инклузивној учионици.

 к онтинуирану вербалну или невербалну подршку ученику током цијелог рада, бодрење, позитивно стимулисање, активирање и праћење ученика уз стално потврђивање његовог напретка у усвајању важних грађанских знања и основних вјештина за што активније учешће у овом програму у инклузивној учионици, те у породичном, професионалном и друштвеном животу.

16

Захтјеви (очекивани исходи, садржаји, задаци, активности) према ученику са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) не требају бити превише поједностављени, нити претјерано тешки. Такве крајности би га пасивизирале, а тиме не би биле стимулативне у елементарном поимању односа грађана и власти, јавне политике, друштвеног уређења и осталих основних грађанских знања, у развоју грађанских вјештина и формирању просоцијалних грађанских ставова и врлина, како би активно учествовали у грађанским и политичким активностима. Оптимизовани и персонализовани захтјеви су они које такав ученик може активно да остварује уз подршку наставника и осталих ученика. Већина таквих захтјева је прилагођена његовим могућностима и потребама, а мањи број њих је у зони његовог блиског развоја, тј. незнатно су сложенији, али уз додатни напор могу бити реализовани и уграђени у зону његовог актуелног развоја. Такав омјер оптимизованих и додатних захтјева према типичном ученику са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) и другим развојним сметњама у свим етапама реализације програма „Ја грађанин“ у инклузивној учионици може позитивно дјеловати на развој његових грађанских компетенција. Реализација цјелокупног програма „Ја грађанин“ у инклузивној учионици не своди се само на подстицање, охрабривање и подучавање ученика са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) и другим развојним специфичним потребама. Она обухвата стимулативно и сарадничко учење и учешће и дјелотворно комплементарно подучавање таквих и свих осталих ученика у одјељењу, на чему се инсистира у приручнику програма „Ја грађанин“, адаптираном за примјену у инклузивној учионици.

• Проф. др Миле Илић • Филозофски факултет

• Универзитета у Бањој Луци • Република Српска • Босна и Херцеговина

17

18

Поштовани наставници,

Срдачно вас поздрављам и желим да упознате и да креативно реализујете цјелокупни програм „Ја грађанин“ у инклузивној учионици.

Програм „Ја грађанин“ садржи концепте који могу представљати изазов за подучавање у инклузивној учионици. И из мог истраживања и из праксе, неки од концепата који представљају највећи изазов почињу концептом јавне политике и тиме како се она разликује од активности у приватној и цивилној сфери. Приватна сфера дио је друштва у којем се породица и пријатељи удружују ради остваривања својих приватних интереса у складу са законом, без неразумног и неправедног уплитања власти. Цивилно друштво представља сферу у којој се људи добровољно удружују или комуницирају како би постизали заједничке интересе. То могу учинити као појединци или као чланови религијских, социјалних, економских или политичких удружења. Власт је дио друштва који укључује формалне институције власти на локалном, регионалном или државном нивоу. Програм „Ја грађанин“ осмишљен је да оспособљава све ученике да идентификују најважније проблеме живота људи у њиховој заједници којима се власт треба бавити и ријешити их. Програм „Ја грађанин“ у инклузивном окружењу надоградиће знање ученика, побољшаће њихове интелектуалне и партиципативне вјештине и продубити њихово разумијевање како бисмо заједно, уз саосјећање и поштовање, могли да радимо на побољшању наших заједница.

Инклузивне учионице су образовно окружење у којем се ученици са и без потешкоћа у учењу и учешћу образују заједно. Инклузивни наставници стварају окружење за учење које адекватно одговара на потребе свих ученика. Ова проширена перспектива уздиже наставнике као агенте инклузије и социјалне правде који, кориштењем одређених начина подућавања, могу створити адекватне могућности за све ученике у редовној настави и у свим корацима, етапама и активностима у оквиру програма „Ја грађанин“ у инклузивном окружењу.

Инострана консултантица, Др. Марси Тејлор-Тома (Marcie Taylor-Thoma)

19

20

Учествовање: кратак садржај

A

“

Циљ

Према ријечима Абрахама Линколна наслиједили смо власт која »потиче из народа, чини је народ, и постоји за народ...« Право на учествовање у управљању – заштити наших права и увећавању нашег благостања доноси и извјесне одговорности. Неке од тих одговорности јесу стицање знања и способности за учествовање и спремности да се промовише слобода и правда за све људе.

“

Циљеви У оквиру програма „Ја грађанин“ ученици упознају методе и процедуре које се користе у јавној политици. Циљ програма је да се развију ученичке компетенције за активно учешће у грађанском животу и управљању помоћу:

• грађанских знања, ставова и способности које захтијева активна друштвена и политичка партиципација;

• практичног искуства које промовише кључне компетенције и ефикасност; • развоја разумијевања важности учествовања грађана у друштвеним и јавним активностима;

• идентификације кључних проблема у заједници и истраживања мјера јавне политике, те стварања и реализације акционог плана за усвајање ефикасне мјере јавне политике.

Вјерујемо да ће овај програм побољшати квалитет грађанског знања и способности ученика, те продубити њихово разумијевање начина на који сви ми грађани можемо учешћем и сарадњом учинити наше заједнице бољим.

21

Припрема за час

Б

Послије упознавања ученика са уводом у њиховом приручнику, користити сљедећи поступак:

1.

Дефинисање јавне политике. Овај програм концентрисан је на активизацијско и истраживачко увођење ученика у разумијевању процеса јавне политике која се бави специфичним проблемом у вашој средини и на приједлог те политике одговарајућој управи или институцији. Зато је важно да ученици усвоје појам »јавна политика«. Појам »јавна политика« користимо у овом програму као начин на који одређена грана власти (законодавна, извршна, судска), на било којем нивоу власти (локална, кантонална, ентитетска, државна), испуњава своје одговорности, као што су заштита права појединаца и увећавање благостања свих људи. Неке јавне прописе законодавна власт је усвојила у виду закона. Други прописи се налазе у правилима и регулативима које доносе гране извршне власти, тј. они који су одговорни за доношење и провођење закона. Примјери јавне политике су наведени у уводу уџбеника за ученике.

Фазе циклуса јавне политике

Скица/шема – Приједлог радне групе Према:https://www.slideshare.net/TOC_NGO/javne politike, очитано: 4.10.2020.год, наслов: Фазе циклуса јавне политике.

22

Б Разговарајте са ученицима о томе како се појединци често не слажу у томе ко треба бити одговоран за рјешавање проблема у нашим заједницама и народу. Предлажемо три позиције:

a

Неки проблеми су прије свега у надлежности власти. Примјер: „Потреба да се заштите животи грађана и власништво од криминала и пријетње страном инвазијом.“ Рјешење је у јавној политици која треба да обезбиједи сигурност. То обично подразумијева доношење закона и овлаштења полиције да их реализује и одржавање оружаних снага за одбрану народа.

б

Одговорност за неке проблеме требају дијелити и власт и народ. Примјер: Потреба да се обезбиједи образовање за све ученике основних и средњих школа. Рјешење: Рјешење је у јавној политици коју представљају ентитетске, регионалне и локалне институције које су одговорне за пружање могућности образовања за све ученике. Родитељи су одговорни за то да њихова дјеца уредно похађају школу, да уредно извршавају школске обавезе.

в

За неке проблеме одговорност сносе прије свега грађани, а не власт, осим у посебним условима, па за њих није потребно доношење мјера јавне политике. Примјер: Проблем: Потреба да се разријеше неслагања у породици о расподјели новаца или избору ТВ програма. За рјешење тог проблема није потребно доношење новог законом или уредби. Нису нужне институције власти да би контролисале примјену тих прописа. Нису потребна нова финансијска средства. Зато то није проблем јавне политике. Рјешење. Лични проблеми не спадају у област јавне политике. Исто тако стручна питања која су у надлежности одређених служби не могу бити нове мјере јавне политике.

Један од основних циљева овог програма јесте да се помогне ученицима, међу којима су и ученици са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу), да науче како да учествују у јавној политици. Стога се концентришу на прва два типа проблема. Желимо да ученици разматрају проблеме које не рјешавају институције власти. Рјешења која предложе треба да укључе и приједлоге мјера које власт треба да примјени, као и приједлоге одговорности грађана у заједници.

23

Б Процес доношења мјера Важно је да ученици схвате да власт има важну улогу у формулисању мјера јавне политике, као и то да је улога власти тек дио овог процеса у коме сви грађани у заједници требају учествовати. Доношење одлука на демократски начин захтијева и сагласност грађана и њихово учествовање у припреми приједлога мјера јавне политике које власт разматра и усваја. Грађани такођер требају пратити провођење мјера јавне политике. Доношење мјера јавне политике почиње када грађани у заједници примијете да постоји проблем. То могу примијетити путем медија, преко политичара, група грађана, експерата владиних институција и невладиних организација. Потом формулишу приједлоге како ријешити тај проблем и покушавају утицати на власт да приједлоге прихвати и реализује. Могуће је разилажење у мишљењима током овог процеса, често се дају и алтернативни приједлози. Цијели процес подразумијева прикупљање и анализирање података и тражење подршке. Када се људи сложе о току процеса, требају утицати на власт да то прихвати и оствари.

Грађани и процес доношења мјера Важно је да ученици разумију улогу грађана у формулисању јавне политике. Грађани се могу укључити у процес доношења мјера јавне политике присуством на јавним састанцима, писањем писама представницима власти, новинским кућама или медијима, телефонским контактима, снимањем приједлога, учествовањем у демонстрацијама, апеловањем на друге грађане, учешћем на јавним расправама.

Преглед инструктивног програма и такмичења Поновите са ученицима информацију из Увода у текст приручника за ученике, тј. Преглед задатака које треба да испуне. Иако је природно да ученици на такмичењу желе побиједити, важније је концентрисати се на учење током овог процеса. Знање и способности ће трајати много дуже него пролазно задовољство због побједе на такмичењу или реализацији одређеног конкретног практичног задатка нпр. уређеног спортског терена, обогаћеног библиотечког фонда итд.

24

Б Сарадња са одраслим добровољцима Сугеришемо ову врсту сарадње при изради портфолија. То могу бити родитељи, угледни грађани, асистенти наставника за инклузију, старији ученици из претходне генерације, или друге особе које су оријентисане на побољшање живота у друштву. Они могу пренијети своје животно искуство, савјетовати и усмјеравати, одговарати на питања, повезати се са одјељењем у смислу трајнијег праћења и сарадње током програма. Наводимо упутства за добровољне сараднике. Можете их копирати и подијелити.

a

Сугестије за старије добровољце који помажу ученицима:

• Р азматрање задатака и поступака: Помозите ученицима да разумију поступак припреме и израде портфолија као и провјеру критеријума за портфолио.

• П рикупљање информација: Помозите ученицима да идентификују изворе

информација и објасните како да дођу до њих. Нпр. да их пронађу у библиотеци, да у телефонском именику пронађу адресе јавних служби и организација које би могле имати информације о проблему који се разматра, да користе компјутере за приступ електронској мрежи информација (интернет), да контактирају у својој заједници људе који би могли имати информације, да их писмено траже, да припреме интервјуе са особама које могу бити извори информација, да одлазе на мјеста гдје би могли доћи до информација.

b

Ograničavanje pomoći starijih dobrovoljaca:

• П рикупљање информација: Одрасли не смију писати писма или телефонирати умјесто ученика, нити прикупљати податке умјесто њих.

• П рипрема за израду портфолија: Одрасли не смију помагати ученицима

тако што ће писати материјале умјесто њих, израђивати цртеже или бирати материјале за портфолио.

• П рипрема за излагање: Одрасли не треба да припремају излагања умјесто ученика.

Одржавање такмичења: Упутства и поступци за вођење такмичења је у додатку Ђ. Процјена портфолија или суђење на такмичењу: Листови за оцјењивање налазе се у Додатку Б и Д. Наставници могу користити ове листове и као признање за ученички труд, независно о такмичењу. Помагање ученицима да израде портфолио: Помозите ученицима да разумију поступак припреме и израде портфолија користећи наше сугестије. Можете и измијенити овај поступак уколико то може користити ученицима.

25

Први корак

1.

Идентификовање проблема јавне политике у вашој заједници:

1.

Разговарајте о циљу овог корака са ученицима. Циљеви првог корака су:

• да сви ученици, а међу њима ученици са лаким оштећењем

интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) разумију оно што већ знају о проблемима у њиховој заједници;

• д а разговарају о тим проблемима са својим родитељима, комшијама или другим појединцима да би сазнали шта они знају и мисле о тим проблемима;

• д а прикупе довољно информација да би могли изабрати проблем за који

је гласала већина ученика у разреду; ученицима са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и ућешћу) дати занимљива задужења (да прикупе наслове из новина, слике информација, карикатуре итд.).

2.

Разговарајте о ономе што ученици знају о проблемима у својој средини. Започните дискусију о ономе што већ знају о проблемима наведеним у њиховом тексту. Затим их подијелите на двије или три групе да би израдили задатак на стр. 7 текста за ученике. Потом нека изложе своје одговоре и разговарају о њима. Дати могућност ученицима са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) да изнесу своја запажања о реализацији добивених задатака у својој групи.

У реализацији првог корака треба да се успостави међусобна сарадња у групама ученика у цијелом одјељењу. Наставник ће инсистирати на ненасилној комуникацији, слободној размјени мишљења, подршци ученицима са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) како би се осјећали важним и прихваћеним.

26

1.

3.

Домаћи задатак. Подијелите одјељење у групе, и свакој додијелите један или више задатака. Покажите им како да испуне упитнике. Примјерак упитника за ученике дат је у приручнику за ученике. Ученику са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) пожељно је омогућити да изабере групу у којој ће радити.

27

Други корак

2.

Избор проблема за проучавање у одјељењу Прије избора проблема за проучавање, ученици треба да провјере шта знају о постојећим проблемима у својој средини. Ученици у одјељењу требају анализирати сазнања о постојећим проблемима у свој заједници. Инсистирати да се наведени проблеми од стране ученика, али и ученика са лаким оштећењем интелектуалног функционисања требају ријешити приједлогом и провођењем мјера јавне политике. Сви ученици у одјељењу и ученици са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) требају разговарати о актуелним проблемима у њиховој заједници.

Окосница разговора могу бити нпр. сљедећа питања: Који су то проблеми присутни у заједници? Пожељно је ако су погледали и статистичке показатеље да и о њима продискутују. Да ли се наведени проблеми одражавају и на живот вас младих? У којој мјери је тај проблем или проблеми важан за вашу заједницу? Зашто мислите да је тај проблем битан? Ко вам може помоћи да добијете више информација о идентификованом проблему? Колико процјењујете да би рјешавањем тог проблема помогли грађанима у вашој заједници? Могу разговарати и о узроцима и посљедицама тог проблема.

Пожељно је да наставник ученику или ученицима са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) објасни на који начин ће користити упитник за анализу и избор проблема, а по могућности и протокол за разговор којим ученик треба потврдити своје непосредно учешће у избору проблема за проучавање. Ученик са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) може, ако је у могућности, да изложи своја запажања наставнику који му је претходно сугерисао на избор проблема (важност, могућност провођења, локални карактер проблема, актуелност, могућност да се проблем ријеши измјеном закона).

28

2.

Предлажемо сљедеће поступке:

1.

Размотрите прикупљене информације и изаберите проблем

Са свим ученицима у одјељењу разговарајте, размотрите прикупљене информације и изаберите проблем. У оквиру разговора са учеником или ученицима са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) дати могућност да искажу своја запажања водећи рачуна о постављању јасних и једноставних питања која смо претходно задали ученику. У одјељењу организујте дискусију о томе шта су научили у оквиру свог првог задатка. Разговарајте о сљедећим питањима:

 Шта сте сазнали о проблемима у својој средини кроз разговоре са старијима? Који проблем је најважнији?

 Да ли је за његово рјешавање неопходно доношење мјере јавне политике? Зашто? Напомена: користити упитник који је ученик користио у разговору са изабраном особом, а по могућности користити и протокол за праћење радио и ТВ програма уколико му то могућности дозвољавају.

 Може ли се овај проблем ријешити измјеном закона, процедура, прописа, протокола?

 За које проблеме морамо промијенити, допунити или предложити нови закон, уколико не постоји закон за његово рјешење! Ако су након дискусије ученици спремни одлучити о томе који ће проблем проучавати, нека то учине. Након дискусије ученицима дати могућност да гласају, поштујући глас сваког ученика, а коначну одлуку о изабраном проблему донијети консензусом, поштујући одлуку већине.

29

2. 2.

Надаље треба провести истраживање. Уколико ученици не знају довољно о проблему и немају довољно информација о предложеним проблемима које ће истраживати или уколико желе размотрити и друге проблеме, задајте им додатна питања и задатке како би прикупили више информација. Могу користити протокол за разговор/интервју, али и друге упитнике као што су Упитник за идентификовање и анализу проблема, протокол за праћење радио и ТВ програма, подсјетник за прикупљање информација из публикација и докумената. Прилагођене верзије упитника за ученике са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) се налазе у приручнику за наставнике.

Ученику са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) дати објашњења о евентуалном допунском задатку у чијем би рјешавању учествовао, уколико његово учешће није дало резултата и утицало на избор проблема на нивоу одјељења.

30

Трећи корак

3.

Прикупљање информација о проблему који ће ваше одјељење проучавати Када одјељење изабере проблем, ученици требају прикупити додатне информације које ће искористити при изради портфолија. Предлажемо сљедеће поступке:

1.

Идентификовање извора информација: Разговарајте о изворима информација наведеним у тексту приручника за ученике. Прикладним питањима у разговор укључите и ученика са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу). Наведите и друге изворе који су можда доступни у вашој заједници. Како разговарате о сваком поједином извору, задајте ученицима да испричају оно што они знају о одређеном извору и о својим искуствима с тим извором. Можете дати прилику да ученик са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) каже оно што зна о одабраном извору информација, о проблему који ваше одјељење проучава и да подијели своја искуства са осталим ученицима.

2.

Понављање упутстава за прикупљање и документирање информација: Ово треба урадити прије прикупљања информација. Током прикупљања, ученици се требају обратити различитим изворима, не оптерећујући само један.

3.

Прикупљање информација: Идентификујте извор информација који ће ваше одјељење контактирати. Подијелите одјељење у истраживачке тимове и сваки тим нека се концентрише на један извор информација о проблему који истражује.

Ученици имају упутства за домаћи задатак као и упитнике. Прочитајте питања из упитника заједно са ученицима. Пожељно је да дате допунска објашњења и подршку ученику са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу). Можете замолити по једног одраслог добровољца да помаже ученицима сваког тима да испуне свој задатак, али да не преузме задатак на себе.

31

Четврти корак

4.

Израда одјељењског портфолија До сада је одјељење могло прикупити довољно информација како би започело израду портфолија. Предлажемо вам сљедеће поступке:

32

1.

Подијелите одјељење у четири групе, од којих свака треба израдити један дио портфолија. Наставник у угодном окружењу равноправно укључује и ученике са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу). Омогућити им да изаберу групу у којој ће са осталим ученицима радити на изради одјељењског портфолија.

2.

Поновите задатке и спецификације за портфолио: Ученици требају разумјети шта се од њих очекује. Нека свака група прочита и разговара о корацима датог поступка који је описан у тексту приручника за ученике. Наставник омогућава ученицима са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) да сходно својим могућностима равноправно судјелују у групи на начин да разумију шта се од њих очекује. Детаљно прецизирати и појаснити дио задатка.

3.

Користите информације које су прикупили тимови за истраживање: Нека их групе размјењују. Предлажемо да:

a

Свака група редом прочита питања и објашњења везана за израду свог дијела портфолија. Нека одјељење након сваког питања предложи усаглашену информацију до које је дошло, а која може бити одговор на постављено питање. Информацију треба записати и копирати и подијелити групама. Наставник ученике са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) мотивира охрабрујућим и подстицајним ријечима да у оквиру групног рада изнесу своја запажања и виђења;

б

Свака група треба искористити ту информацију да би довршила свој задатак уз обавезно узимање у обзир став ученика са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) како би се он/она осјећао прихваћеним и равноправним чланом групе без обзира на разлике.

4.

ДИО ЗА ДОКУМЕНТАЦИЈУ

4.

Израда портфолија: Нека свака група изради свој дио портфолија. Инструкције су дате у тексту приручника за ученике. Могуће је да групе немају довољно информација за израду. У том случају потребно им је помоћи да дођу до информација. Пожељно је да дате допунска објашњења и подршку ученицима са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу).

33

4. Биљешка о портфолију Портфолио је сврховита, цјеловита збирка ученичких радова изабраних према одређеним упутама.

Портфолио обично представља изабране радове свих група ученика. Међутим, у програму „Ја грађанин“, сваки портфолио је збирка радова цијелог одјељења који је ангажован на изради и приједлогу мјера јавне политике као рјешења постојећег проблема у друштву. Портфолио треба да садржава материјале који представљају напоре ученика да што прецизније одговоре на постављене задатке као и њихову процјену најважнијег материјала. Битно је нагласити да наставник мотивише и охрабри све ученике у одјељењу и ученике са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) да равноправно судјелују у тиму уз вођење ненасилне комуникације.

Спецификација за портфолио Рад све четири групе биће заступљен на одјељењском портфолију. Имаће два дијела: излагање и документацију. Молимо вас пажљиво прочитате спецификацију.

1.

Дио за излагање: Чине га четири листа/постера, 100 cm x 80 cm. Рад сваке од четири групе треба бити изложен на једном комаду са четири приказа. То се може ставити (како је приказано) на сто, на пано итд. Материјал може укључити писане изјаве, попис извора, табеле, графиконе, фотографије, оригиналне радове итд.

34

4. 2.

Дио за документацију: Свака од четири групе треба изабрати из прикупљеног материјала оно што најбоље документује њихово истраживање. Изабрани материјал треба повезати, а сваки дио материјала означити у другој боји те навести у садржају.

Пети дио дијела документације треба укључити материјал који је сугерисан у Шестом кораку (стр. 36) и осврт на научено, бити одвојен и означен другом бојом. Обавезно приложити и попуњен образац од стране ученика са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/ или другим препрекама у учењу и учешћу) у коме наводе своје искуство у изради одјељењског портфолија, при чему им могу помоћи и остали чланови тима, али не да им сугеришу шта да пишу. У угодном окружењу наставници требају омогућити равноправно учешће, мотивисати, охрабрити и подстицати ученике са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) како би изнијели своја запажања и виђења.

Биљешка: Ове се спецификације примјењују на такмичењу.

35

Пети корак

5.

Представљање одјељењског портфолија Сугеришемо да свако одјељење усмено представи свој материјал пред другим одјељењем које учествује на такмичењу или групом судија као завршну активност. Уколико у одјељењу постоји ученик или ученици са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу), а учествују у представљању портфолија, наставник треба обавијестити судије и остале наставнике о томе. Осим стварања повољне атмосфере за излагање, сви учесници требају активно слушати, равноправно учестовати и поштовати све учеснике. Важно је водити рачуна да се ученици са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) осјећају угодно и прихваћено од осталих ученика, да их се бодри и охрабрује на учешће. Усмена презентација има форму слушања у којој свака од четири групе представља проблем који су истраживали и одговара на питања везана за свој дио портфолија. Осим расправе која ученицима пружа прилику да сазнају нешто више о важности одабраног проблема, пожељно је да ученик са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) учествује у оквиру своје групе у представљању портфолија на начин:

 да покаже дио портфолија на којем је радио,  д а изведе симулацију у вези групног задатка,  д а учествује у припреми допунског објашњења/одговора,  д а покаже приложену документацију. Ученици или ученик са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) могли би одговорити на сљедећа питања:  а који начин власт покушава ријешити проблем? Н  Да ли је неопходно измијенити или допунити закон, правила, процедуре, протоколе?

 а који начин ће упознати грађане са проблемом? Н  дентификовати присталице и одговорне грађане у власти на које треба И утицати!

36

5.

Наставник ће ученицима или ученику са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) помоћи да сарађују са својим вршњацима у одјељењу, упутити их да раде на јасним, прецизним циљевима, да вреднују властити напредак кроз самопроцјену, да користе сугестије родитеља, наставника и осталих чланова заједнице. Ова завршна активност јесте модел за који су информације дате у тексту за ученике и у додацима Ђ и Е и Ж у овом приручнику. Судије могу користити Критеријум за процјену усмене презентације и листове за оцјену ученичких усмених презентација који се налазе у додатку приручника.

37

Шести корак

6.

Осврт на оно што су ученици научили Када одјељење изради портфолио, потребно је додати у документацију попуњену листу за ученичку процјену и дио који се односи на критичко размишљање и процјену осврта на оно што су ученици научили. У овом дијелу рада потребно је показати одговоре свих ученика у одјељењу и обавезно осврт ученика са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (или другим препрекама у учењу и учешћу) на сљедећа питања:

• Шта сте ви и ваши другови научили током рада на изради портфолија? • Како сте то научили? На који начин сте то научили? Наставници могу помоћи

да се ученици осврну на научено подсјећањем на: тимски рад, анализу мјера јавне и алтернативне политике, посјетом и разговором са релевантним представницима институцијама власти, невладиним организацијама, информисањем путем медија.

• Да ли бисте нешто другачије урадили када бисте радили нови портфолио? Наставници требају појаснити свим ученицима у одјељењу и ученицима са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (или другим препрекама у учењу и учешћу) да размишљају о стеченом искуству с акцентом на заједнички кооперативни рад цијелог одјељења. Нека размишљају као појединци али и као чланови групе. Важно је да у осврту учествује цијело одјељење, онако како је учествовало и у пројекту. Нека сви ученици и са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (или другим препрекама у учењу и учешћу) појединачно забиљеже своје мишљење о своме раду, и о искуствима цијелог одјељења.

38

6.

Може бити корисно да се одјељењски портфолио представи:

• публици нпр. на часу одјељењске заједнице у другом одјељењу, • на часу Грађанског образовања - Демократије и људских права, или на

састанку Савјета ученика на начин да чланови савјета посјете ученике из одјељења који су радили на пројекту, прије овог посљедњег корака, јер су питања и реакције чланова публике увијек провокативна и корисна.

Могу вам помоћи ове сугестије у раду са ученицима:

1.

Задајте им да одговоре на питања из приручника за ученике;

2.

Разговарајте у одјељењу о одговорима свих ученика. Мотивишите, охрабрите и уважавајте одговоре ученика са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (или другим препрекама у учењу и учешћу) и покушајте их стимулисати да изведу закључке о реализованим пројектним активностима;

3.

Подијелите одјељење у групе и свакој додијелите један закључак. Нека га свака група разради и поткријепи. Укључите и ученике са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) да дају свој допринос у анализи закључака.

39

Додаци

40

А

Упутства за одрасле добровољце

Б

Лист за провјеру критеријума за портфолио

В

Листови за оцјену портфолија

Г

Критеријум за процјену усмене презентације

Д

Листови за оцјену усмене презентације

Ђ

Поступци и упутства за вођење такмичења

Е

Инструкције за оцјењиваче: Излагање портфолија и нотеса са документацијом

Ж

Инструкција за судије: Усмена презентација

З

Листа за наставникову процјену Пројекта

И

Листа за ученичку процјену

Додаци

Ј

Примјерци инструмената за ученик

1.

Упитник за идентификовање и анализу проблема

2.

Протокол интервјуа

3.

Листа за информације из штампаних извора

4.

Протокол за праћење радија и ТВ-а

5.

П  одсјетник за прикупљање информација из публикација и докумената

6.

Листа за евиденцију информација из писама

7.

Упитник за мишљење о уставности

41

A

Упутства за одрасле добровољце

1. Сугестије за помоћ ученицима  спитивање задатака и поступака: Помозите ученицима тако што ћете • И

именовати друга/другарицу у одјељењу и ученицима са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) у одјељењу да разумију поступак израде портфолија, као и лист за провјеру критеријума за портфолио. Објасните им детаљно шта сваки дио портфолија треба садржавати. Користите адаптирани лист за оцјену портфолија.

 рикупљање информација: Помозите свим ученицима у одјељењу • П

да идентификују изворе информација. Објасните им како прикупити информације, нпр. како: пронаћи информацију у библиотеци - инсистирајте да и ученици са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) у одјељењу са члановима тима:

a) п  осјете школску или градску библиотеку и да им помогну библиотекари да се информишу о релевантним информацијама за одабрани проблем;

б) н  а ГУГЛ (Google) претраживачу нека ученици и ученици са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) у одјељењу пронађу бројеве телефона институција власти, невладиних организација, експерата, приватних организација које се баве истраживаним проблемом и у чијој надлежности је разматрање мјера јавне и алтернативне политике;

в) к онтактирају представнике релевантних институција, експерте, грађане у својој заједници који би могли бити извор информација;

г) помоћ можете потражити од професора српског језика / укажите на значај ученицима са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) у одјељењу да је и њихово мишљење код писања писма јако битно;

д) п  рипрема се за разговор са интересантним појединцима, телефоном или уживо уз кориштење протокола за разговор/интервју;

42

A ђ) уколико постоји интерес код ученика са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) у одјељењу да путују укључите их и припремите за интервју уз сугестију да тражите сагласност родитеља;

• П рипрема за презентацију: Помозите ученицима да се припреме и

организују усмена излагања пред групом из заједнице. Позовите ученике старијих генерација који су учествовали у програму „Ја грађанин“ да дођу на час и пренесу своја искуства свим ученицима у одјељењу. Посебно је битна вршњачка едукација у смислу подршке и мотивације ученика са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) у одјељењу.

 сврт на научено: Помозите ученицима да напишу свој став о ономе • О

што су научили учествујући у програму „Ја грађанин“, које су проблеме примјетили и да ли би нешто измијенили у новом портфолију. Дозволите да и ученици са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/ или другим препрекама у учењу и учешћу) у одјељењу покажу своју активност. Користите листу за ученичку процјену пројекта.

2. Ограничења на вашу помоћ • П рикупљање информација: Немојте ви умјесто ученика у одјељењу прикупљати информације пишући писма, обављајући разговоре и истраживања.

• Припреме за израду портфолија: Немојте умјесто ученика писати

текстове, цртати илустрације или бирати материјале за портфолио.

• П рипреме за усмену презентацију: Немојте припремати излагање

умјесто ученика и немојте спутавати ученике са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) у одјељењу да сходно својим могућностима дају допринос у усменој презентацији.

43

Лист за провјеру критеријума за портфолио

Б

Критеријуми за сваки дио портфолија:

P

Потпуност

У којој мјери сваки дио портфолија укључује описане материјале за четири групе које раде на портфолију? Колико материјала имате?

P

Јасност

На који начин је портфолио организован? Да ли је јасно написан, граматички и према правопису? Могућност разумијевања основних порука.

P

Информација Процијените тачност информације: Укључује ли информација основне концепте и чињенице? У којој мјери је та информација важна за разумијевање истраживаног проблема?

P

Подршка

На који начин процјењујете примјере за објашњење компетентних ставова? Да ли сте за њих имали убједљиво објашњење?

P

Графикони

Да ли се ваши графикони посебно односе на садржај дијела портфолија на коме радите? Како процјењујете ваше графиконе и на који начин дају информације о дијелу портфолија на коме се налазе? Како процјењујете важност информације за разумијевање истраживаног проблема? Да ли сваки графикон има наслов? Провјерите да ли се на сваком дијелу портфолија налазе по два графикона?

P

Документација У којој мјери сте документовали основне тачке сваког дијела портфолија? Да ли сте користили поуздане, истините и различите изворе? Како процјењујете јасну повезаност ваше документације са оним што је изложено? У којој мјери сте изабрали најбоље и најважније изворе информација, да ли је ваша документација потпуна?

44

Б

P

Уставност  а ли сте објаснили да су мјере које предлажете у складу са Уставом? Д (Односи се на трећу групу). Како процјењујете предложену мјеру јавне политике и усклађеност са Уставом? Користите прилагођени упитник за Уставност.

Критеријуми за цијели портфолио:

P

Увјерљивост У којој мјери портфолио пружа доказ да је изабрани проблем важан? Колико је присутан проблем у вашој заједници? Процијените предложену мјеру јавне политике и усклађеност са портфолијем. У којој мјери се са портфолија види како можете добити јавну подршку?

P

Практичност Како процјењујете практичност и реалност предложене мјере јавне политике? Да ли је ваш план за добивање подршке за предложене мјере јавне политике реалан?

P

Координација Процијените практичност сваког од четири дијела портфолија, међусобну повезаност, усклађеност и непонављање истих информација? У којој мјери дио за документацију пружа доказ за оно што је изложено на портфолију?

P

Осврт На који начин сте показали да сте добро размислили о својој активности? Према вашој процјени у којој мјери сте научили активности израде портфолија?

45

В

Лист за оцјену портфолија

Објашњење проблема

За сваки критеријум, вреднујте дио портфолија оцјеном од 1 до 5. Помоћу Листа за оцјену цијелога портфолија, оцјените портфолио у цјелини.

Прилагођене листе користити при вредновању портфолија у чијој припреми, изради и презентовању су учествовали сви ученици, а међу њима и ученик/ца или ученици са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) (уколико су у вашем одјељењу, а тиме и у било којој од четири групе за израду портфолија).

46

В ОЦЈЕНЕ

БИЉЕШКЕ

1. ПОСТУПНОСТ Објасни једну од постојећих мјера јавне политике коју проводи власт и наведи њене: •

предности и

•

недостатке.

Ако не постоји мјера јавне политике коју проводи власт, предложи нови начин или алтернативну мјеру јавне политике за евентуално рјешавање проблема. 2. ЈАСНОСТ Колико су садржаји: •

добро организовани,

•

сажето написани,

•

уочљиви и лако разумљиви?

3. ИНФОРМАЦИЈЕ Требају бити: •

тачне,

•

важне,

•

примјерене садржају на портфолију.

4. ПОДРШКА Треба садржавати: •

примјере основних ставова представника власти (уколико постоји алтернативна мјера јавне политике),

•

јасно образложење.

5. ГРАФИКОНИ Требају бити: •

у складу са садржајем на портфолију,

•

усклађени са основним подацима и информацијама,

•

једноставни, јасни и прегледни да утичу на и разумијевање садржаја и показују јасне информације.

6. ДОКУМЕНТАЦИЈА •

адекватна

•

увјерљива

•

односи се на излагање ученика

УКУПНА ОЦЈЕНА

СУДИЈА

ДАТУМ 47

Г

Разматрање постојећих и алтернативних мјера јавне политике које се баве проблемом За сваки критеријум, вреднујте дио портфолија оцјеном од 1 до 5. Помоћу Листа за оцјену цијелога портфолија вреднујте портфолио у цјелини. ОЦЈЕНЕ 1. ПОТПУНОСТ Објасни једну од постојећих/алтернативних мјера јавне политике и њене: • предности постојеће/алтернативне мјере коју проводи власт, • недостатке постојеће/алтернативне мјере коју проводи власт. Ако не постоји мјера коју проводи власт, предложи начин или мјеру за евентуално рјешење проблема? 2. ЈАСНОСТ Колико су садржаји: • добро организовани, • сажето написани, • уочљиви и лако разумљиви? 3. ИНФОРМАЦИЈЕ Требају бити: • тачне, • важне, • примјерене садржају на портфолију. 4. ПОДРШКА Треба садржавати: • примјере основних ставова представника власти (уколико постоји алтернативна мјера јавне политике), • јасно образложење. 5. ГРАФИКОНИ Требају бити: • у складу са садржајем на портфолију, • усклађени са основним подацима и информацијама, • једноставни, јасни и прегледни да утичу на и разумијевање садржаја и показују јасне информације. 6. ДОКУМЕНТАЦИЈА • адекватна, • увјерљива, • односи се на излагање ученика. УКУПНА ОЦЈЕНА

СУДИЈА 48

ДАТУМ

БИЉЕШКЕ

Г

Предлагање мјера јавне политике које ће помоћи при рјешавању проблема За сваки критеријум, вреднујте дио портфолија оцјеном од 1 до 5. Помоћу Листа за процјену цијелог портфолија, оцијените портфолио у цјелини. ОЦЈЕНЕ

БИЉЕШКЕ

1. ПОТПУНОСТ Опиши: • и наведи мјеру јавне политике коју је предложило одјељење, • предности и недостатке мјере јавне политике, • који ниво и грана власти су одговорна за предложену мјеру јавне политике? 2. ЈАСНОСТ Колико су садржаји: • добро организовани, • сажето написани, • уочљиви и лако разумљиви? 3. ИНФОРМАЦИЈЕ Требају бити: • тачне, • важне, • примјерене садржају на портфолију. 4. ПОДРШКА Треба садржавати: • ставове појединаца-представника власти (уколико постоји мјера јавне политике), • јасно образложење. 5. ГРАФИКОНИ Требају бити: • у складу са садржајем на портфолију, • усклађени са основним подацима и информацијама, • једноставни, јасни и прегледни да утичу на и разумијевање садржаја. 6. ДОКУМЕНТАЦИЈА • адекватна, • увјерљива, • односи се на излагање ученика. УКУПНА ОЦЈЕНА

СУДИЈА

ДАТУМ 49

Г

Акциони план

За сваки критеријум, вреднујте дио портфолија оцјеном од 1 до 5. Помоћу Листа за оцјену цијелог портфолија вреднујте портфолио у цјелини. ОЦЈЕНЕ 1. ПОТПУНОСТ Препознај и наведи: • особе (личности, утицајни појединци, представници власти) који би вас подржали у заједници, • особе (личности, утицајни појединци, представници власти) који се супротстављају вашем плану акције, • особе (јавне личности, успјешни привредници) који подржавају власт, • особе које се супротстављају власти, • објашњења како би их се могло придобити да подрже ваше приједлоге. 2. ЈАСНОСТ Колико су садржаји: • добро организовани, • сажето написани, • уочљиви и лако разумљиви? 3. ИНФОРМАЦИЈЕ Требају бити: • тачне, • важне, • примјерене садржају на портфолију. 4. ПОДРШКА Треба садржавати: • примјере основних ставова утицајних појединаца и њихова писмена подршка, • јасно образложење. 5. ГРАФИКОНИ Требају бити: • у складу са садржајем на портфолију, • прикладни са основним подацима и информацијама, • једноставни, јасни и прегледни да утичу на и разумијевање садржаја. 6. ДОКУМЕНТАЦИЈА • адекватна, • увјерљива, • односи се на излагање ученика. УКУПНА ОЦЈЕНА

СУДИЈА 50

ДАТУМ

БИЉЕШКЕ

Г

Лист за оцјену цијелога портфолија

Наставник Одјељење Школа

За сваки критеријум, вреднујте цијели портфолио оцјеном од 1 до 5. ОЦЈЕНЕ

БИЉЕШКЕ

1. УВЈЕРЉИВОСТ Доказано да је: •

проблем важан,

•

мјера/јавна политика коју предлажете у вези са проблемом,

•

предложена мјера/јавна политика је уставна и може добити подршку јавности.

2. КООРДИНАЦИЈА Дијелови портфолија: •

су повезани,

•

не понављају информације.

3. ПРАКТИЧНОСТ •

Предложена мјера/јавна политика је реална.

•

Могући су приступи добијања подршке.

•

Рјешава стварне проблеме.

4. ОСВРТ •

Демонстрирајте осврт на научено!

•

Процијените успјешност израде портфолија!

ОЦЈЕНЕ ЗА ЦИЈЕЛИ ПОРТФОЛИ Користите бодовање, како би оцјене биле прецизније. 90 – 100 = одличан 80 – 89 = врло добар

СУДИЈА

70 – 79 = добар 0 – 69 = довољан

ДАТУМ

51

Д

Критеријуми за процјену усмене презентације

Ови критеријуми ће се користити на оним такмичењима која укључују усмене презентације. Напомена: Наведене критеријуме користити при оцјени портфолија у чијој припреми, изради и презентацији су учествовали сви ученици, а међу њима и ученик/ца или ученици са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/ или другим препрекама у учењу и учешћу). Ови критеријуми нису једнаки онима према којима се процјењују изложени портфолији. Усмене презентације биће вредноване оцјенама од 1 до 5 према сваком од елемената који слиједе. ОЦЈЕНЕ 1. ЗНАЧАЈ У којој мјери је група изабрала најзначајније информације и аспекте свога портфолија да их усмено представи? 2. РАЗУМИЈЕВАЊЕ Да ли су излагачи демонстрирали разумијевање важности и обима проблема, постојеће и алтернативне мјере јавне политике коју су препознали, предложили мјеру јавне политике и објаснили акциони план? 3. АРГУМЕНТАЦИЈА Колико је је група адекватно представила своје позиције? Да ли их је успјешно одбранила када су им судије постављали питања? 4. ОДГОВОРИ У којој мјери су одговори ученика примјерени питањима судија? 5. САРАДЊА/ТИМСКИ РАД Да ли је већина ученика учествовала у излагању? Да ли је била очита та одговорност? Да ли су излагачи показали поштовање за мишљење других и међусобно уважавали мишљење или не, ученика са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу). УКУПНА ОЦЈЕНА

СУДИЈА 52

ДАТУМ

БИЉЕШКЕ

Д

Критеријуми за вредновање цијеле усмене презентације

1. УВЈЕРЉИВОСТ Да ли је презентација предлагања мјера јавне политике у цјелини увјерљива?

2. КООРДИНАЦИЈА Да ли је јасно да су све четири групе сарађивале? У којој мјери су размјењивале своја искуства? Да ли су излагачи показали поштовање за мишљење других и према ученику/ци са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу).

БОДОВАЊЕ Вредновање презентације у цјелини до – 100 бодова. Водите рачуна о ефективности презентације, креативности и оригиналности.

Користите сљедећу скалу:

90 – 100 = одличан 80 – 89 = врло добар 70 – 79 = добар 0 – 69 = довољан

53

Листе за оцјену усмене презентације

Ђ

1.

ГРУПА

Објашњење проблема За сваки наведени критеријум, вреднујте дио портфолија оцјенама од 1 до 5. Портфолио у цјелини оцијените уз помоћ Листа за оцјену цијеле презентације, забиљежите оцјене сваке од четири групе и укупну оцјену. ОЦЈЕНЕ 1. ЗНАЧАЈ Да ли су ученици изабрали најважније информације за презентацију свог дијела портфолија? 2. РАЗУМИЈЕВАЊЕ У којој су мјери ученици показали разумијевање важности и обима природе проблема? 3. АРГУМЕНТАЦИЈА До које су мјере ученици показали да проблем јесте значајан? Да ли су прикупили аргументе, доказе и навели примјере? 4. ОДГОВОРИ Да ли су одговори ученика заиста и одговори на постављена питања судија? 5. САРАДЊА/ТИМСКИ РАД •

До које су мјере чланови групе допринијели групној презентацији? Да ли је очигледна њихова заједничка одговорност? Да ли су ученици показали поштовање за мишљење других?

•

Каква је била сарадња ученика са ученицима са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу)?

УКУПНА ОЦЈЕНА

СУДИЈА 54

ДАТУМ

БИЉЕШКЕ

Ђ 2.

ГРУПА

Постојеће и алтернативне мјере јавне политике За сваки наведени критеријум, вреднујте дио портфолија оцјенама од 1 до 5. Портфолио у цјелини оцијените уз помоћ Листа за оцјену цијеле презентације, забиљежите оцјене сваке од четири групе и укупну оцјену. ОЦЈЕНЕ

БИЉЕШКЕ

1. ЗНАЧАЈ У којој су мјери ученици изабрали најважније информације за презентацију овог дијела портфолија? 2. РАЗУМИЈЕВАЊЕ Да ли су ученици показали разумијевање постојећих и алтернативних мјера јавних политика које су идентификовали? 3. АРГУМЕНТАЦИЈА До које мјере су ученици показали предности и недостатке сваке од идентификованих или препознатих мјера јавних политика? Да ли су то образложили у својим одговорима на питања? 4. ОДГОВОРИ У којој мјери су одговори ученика заиста и одговори на постављена питања судија? 5. САРАДЊА/ТИМСКИ РАД Каква је била сарадња ученика у групној презентацији? До које су мјере сви чланови групе допринијели групној презентацији? Да ли је очита њихова заједничка одговорност? Да ли су ученици показали поштовање за мишљење других? Каква је била сарадња ученика са ученицима са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу)? УКУПНА ОЦЈЕНА

СУДИЈА

ДАТУМ 55

Ђ 3.

ГРУПА

Предлагање мјера јавне политике које се односе на проблем За сваки наведени критеријум, вреднујте дио портфолија оцјенама од 1 до 5. Портфолио у цјелини оцијените уз помоћ Листа за оцјену цијеле презентације, забиљежите оцјене сваке од четири групе и укупну оцјену.

ОЦЈЕНЕ 1. ЗНАЧАЈ До које су мјере ученици изабрали најважније информације за презентацију овог дијела портфолија? 2. РАЗУМИЈЕВАЊЕ У којој мјери су ученици показали разумијевање предности и недостатака мјере јавне политике коју су предложили? 3. АРГУМЕНТАЦИЈА Да ли су ученици показали да је њихов приједлог мјера јавне политике објективан приступ проблему? Како су ученици бранили своје ставове у одговорима на питања судија? 4. ОДГОВОРИ У којој мјери су одговори ученика заиста и одговори на постављена питања судија? 5. САРАДЊА/ТИМСКИ РАД Каква је била сарадња ученика у групној презентацији? До које су мјере чланови групе допринијели презентацији? Да ли је очита њихова заједничка одговорност? Да ли су ученици показали поштовање за мишљење других? Какав је била сарадња ученика с ученицима са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу)? УКУПНА ОЦЈЕНА

СУДИЈА 56

ДАТУМ

БИЉЕШКЕ

Ђ 4.

ГРУПА

Акциони план За сваки наведени критеријум, вреднујте дио портфолија оцјенама од 1 до 5. Портфолио у цјелини оцијените уз помоћ Листа за оцјену цијеле презентације, забиљежите оцјене сваке од четири групе и укупну оцјену. ОЦЈЕНЕ

БИЉЕШКЕ

1. ЗНАЧАЈ Да ли су ученици изабрали најважније информације за презентацију свога дијела порфолија? 2. РАЗУМИЈЕВАЊЕ У којој мјери су ученици показали разумијевање корака које ће подузети да би утицали на представнике законодавне и извршне гране власти? 3. АРГУМЕНТАЦИЈА У којој су мјери ученици показали да је њихов план објективан, реалан, могућ, изводљив? Да ли су показали кораке и начине на које могу придобити представнике законодавне и извршне гране власти те опозицију за свој план? 4. ОДГОВОРИ Да ли су одговорима на питања успјешно бранили своје ставове? У којој мјери су одговори ученика заиста и одговори на постављена питања судија? 5. САРАДЊА/ТИМСКИ РАД До које су мјере чланови групе допринијели презентацији? Каква је била сарадња ученика у групној презентацији? Да ли је очита њихова заједничка одговорност? Да ли су ученици показали поштовање за мишљење других? Каква је била сарадња ученика са ученицима са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу)? УКУПНА ОЦЈЕНА

СУДИЈА

ДАТУМ 57

Ђ

Лист за оцјену цијелога портфолија

Наставник Одјељење Школа За сваки критеријум, вреднујте дио портфолија оцјеном од 1 до 5 Напомена: Прилагођене листе користити при оцјени портфолија у чијој припреми, изради и презентовању су учествовали сви ученици, а међу њима и ученик/ца или ученици са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу). ОЦЈЕНЕ 1. УВЈЕРЉИВОСТ Доказано да је: • проблем важан, • мјера јавне политике коју предлажете везана за проблем, • мјера јавне политике уставна и може добити подршку јавности и надлежних институција власти. 2. КООРДИНАЦИЈА Појединачни дијелови портфолија • су повезани, • не понављају информације. 3. ПРАКТИЧНОСТ • Предложена мјера јавна политика је реална. • Реални су приступи у добијању подршке. • Разматра постојеће проблеме. 4. ОСВРТ • Демонстрирајте осврт на научено! • Процијените успјешност израде портфолија! ОЦЈЕНЕ ЗА ЦИЈЕЛИ ПОРТФОЛИО Користите бодовање, да би оцјене биле прецизније. 90 – 100 = одличан 80 – 89 = врло добар

СУДИЈА

70 – 79 = добар 0 – 69 = довољан

ДАТУМ

БИЉЕШКЕ

Е

Поступци и упутства за вођење такмичења

Ови поступци и упутства представљају наш напор да се понуди једна конзистентна универзална структура за примјену програма „Ја грађанин“ у цијелој држави. Настојали смо у потпуности поједноставити поступке и упутства, начинити их прецизним, концизним и корисним, али и омогућити ученицима са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) да узму учешће у реализацији програма „Ја грађанин“. Вјерујемо да ће свако ко учествује у овом пројекту цијенити јасно дефинисана упутства и заједничке поступке и критеријуме за оцјену портфолија.

1.

Дистрибуција инструктивног материјала - Подјела материјала који им може помоћи у реализацији Пројекта.

 пис програма: Основни циљ је да се охрабри и ангажује најшира • О

могућа партиципација ученика са нагласком на укључивању свих ученика у одјељењу и ученика са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу).

За сврху такмичења с другим одјељењима у школи или са другим одјељењима на општинском, градском, кантоналном и регионалном такмичењу, одјељење треба задовољити сљедеће критеријуме:

 т реба обухватити све ученике у одјељењу и ученике са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу), а не само изабране за такмичење;

 т реба бити дио редовног школског програма који обухвата предмете грађанског образовања, демократије и људских права, историје, социологије, језика и сл.

 ио је редовног распореда часова и редовне наставе; д  аставник води евиденцију о сваком ученику у одјељењу; користити н листе за оцјењивање ученичких постигнућа које наставник сам припрема.

2.

Признања: Сваки ученик који је учествовао у програму „Ја грађанин“ добиће признање. То признање може бити потписано и од стране неког утицајног грађанина у заједници. Признања са школског такмичења потписује директор школе, а општинска, градска, кантонална и регионална такмичења потписују представници предшколских завода или министарства просвјете.

59

Е Поступак такмичења Завршени портфолио се оцјењује без присуства ученика. Одјељења усмено представљају своје портфолије пред судијама и одговарају на њихова питања. Важно је водити рачуна и обавијестити судије о укључености ученика са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу).

1.

Портфолио. Састоји се од двије компоненте: 1. дијела на којем се излаже портфолиј, 2. документације. Дио на којем се излаже портфолио састоји се од:

• Четири паноа 80 cm x 100 cm. • Свака од четири групе бира по два ученика представнике група који излажу на једном од паноа у складу са могућностима и уколико има интересовања код ученика са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) ангажовати их да излажу на једном од паноа.

• Сваки пано укључује: писани садржај тема те групе, графичке

илустрације, графиконе, табеле, фотографије, карикатуре, наслове из новина као и друге илустрације, идентификовање извора кориштених за прикупљање информација за тај дио.

Дио за документацију се састоји од:

• пет дијелова смјештених у регистратор гдје сваки дио документације

треба одвојити врпцом различите боје: садржај цијелог портфолија и сваког његовог дијела,

• копија најважнијих информација које је свака група прикупила за свој дио портфолија,

• пети дио који садржи осврт на научено.

60

Е 2.

Усмена презентација: Презентација се може организовати за

друго одјељење, за Савјет родитеља, Савјет ученика, секцију „Цивитас“, представнике институција власти, невладиних организација. Ова активност може бити драгоцјено искуство у представљању идеја другима.

• Свако одјељење треба бити подијељено у четири групе, за четири дијела портфолија уз обавезно укључивање и ученика са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу).

• Свака група ће имати четири минуте за презентацију. Током тог периода ће одговарати на питања судија.

• Дозвољено је кориштење биљешки у основној, али не и у средњој

школи. Ученици се требају позвати на изложени портфолио. Један добровољац треба мјерити вријеме. Сваки тим има осам минута, 4+4, четири минуте за презентацију сваког дијела портфолија и четири минуте за одговоре на питања судија.

3.

Бирање оцјењивача: Сљедећа информација може помоћи при бирању:

• Судијски тим чине три оцјењивача. • Судије требају бити истакнути појединци који су упућени у политику,

политичке процесе и грађанско образовање, наставници друштвених, хуманистичких наука, јавни радници, новинари, адвокати, судије, професори политичких наука и права итд. Наравно, и све друге категорије грађана, професионалаца и добровољаца могу бити укључене.

4.

Материјали: Наставници сваком судији требају обезбиједити одређени број копија сљедећих материјала:

• Инструкције за судије: Излагање и документација портфолија (Додатак Е) • Листови за оцјену портфолија – по један за сваки дио портфолија • Лист за оцјену цијелог портфолија Прије усмене презентације оцјењивачима ће требати:

• Инструкције за оцјењиваче: Усмена презентација – Додатак Ж • Критеријум за процјену усмене презентације – Додатак Г • Листови за оцјену усмене презентације – по један за сваку од четири групе - Лист за оцјену цјелокупне усмене презентације.

61

Е 5.

Оцјењивање: Одржите кратки састанак са оцјењивачима и поновите са њима циљеве пројекта. Скрените пажњу на ученике виших разреда основне школе и очекивања оцјењивача од њих. Ученике бодрити, храбрити и на толерантан начин им објаснити недостатке, не викати на њих, не омаловажавати њихов рад и све ученике на крају похвалити за рад који су представили, а посебно ученике са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу). Поновите слиједеће:

• Инструкције за оцјењиваче • Листове за оцјену портфолија • Ученици ће имати усмену презентацију • Инструкције за оцјењиваче, усмена презентација • Листове за оцјену усмене презентације

– по један за презентацију сваке од група - подијелити Лист за оцјену усмене презентације у цјелини забиљежити оцјене за портфолио

Оцјењивачи требају охрабрити ученике својим питањима и сугестијама за усавршавање њиховог портфолија и усмене презентације. За оцјену сваког портфолија треба издвојити око четрдесет минута, као и за усмену презентацију. Прикупите листе за оцјену од оцјењивача по завршетку оцјењивања. Провјерите тачност додатка на сваком од четири листа за оцјену портфолија и Лист за оцјену цијелог портфолија које је предао сваки оцјењивач. Једнако тако и листове за оцјену усмене презентације. Затим поступите овако:

• забиљежите оцјене, • једнако тако и оцјене за усмену презентацију, • израчунајте и провјерите коначну оцјену, • забиљежите и упоредите оцјене, одредите побједника према највишој оцјени - користите бодове!

6.

Након оцјењивања обавијестите све учеснике о резултатима такмичења.

Подијелите потписана признања свим учесницима. Организујте посјете истакнутог активисте, представника локалне заједнице, Вијеће/Савјет родитеља, члана школског одбора да додијели признање побједнику на школској свечаности.

62

Ж

Поступак такмичења

Обим такмичења

Ово такмичење је завршна тачка пројекта за грађанско образовање за ученике у основној и средњој школи. Одјељења су идентификовања, анализирала и предложила мјере јавне политике које се односе на озбиљан и важан проблем у њиховој заједници. Након идентификовала проблема, одјељење се дијели у истраживачке тимове који ће прикупити информације из библиотека, новина, са радија, телевизије, од професора и упућених, адвоката и судија, организација у заједници, интересних група, законодавних канцеларија и административних служби.

Портфолио Затим, одјељење израђује портфолио који се заснива на њиховом истраживању. Подијелили су се у четири групе у које се укључује и ученик са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) и свака је одговорна за један дио портфолија.

Задатак Прва група: Објаснити проблем који је одјељење изабрало зашто је важан и зашто га власт треба размотрити. Друга група: Процијенити постојеће мјере јавне и алтернативне политике које су покушале ријешити проблем. Трећа група: Израдити и образложити мјеру јавне политике које ученици предлажу, а која ће се бавити проблемом. Четврта група: Израдити акциони план како би се добила подршка надлежне институције власти за предложену мјеру јавне политике коју одјељење предлаже.

Портфолио има двије компоненте: излагање и документацију. Свака од четири групе је одговорна за обје компоненте портфолија.

63

Ж Излагање Чине га четири постера на којима се излаже рад сваке групе.

Документација Обухвата прикупљене материјале који на најбољи начин документују истраживање. Материјали се увезују у регистратор. Треба израдити садржај за сваки од четири дијела портфолија. Пети дио у регистратору садржи осврт на научено. За овај дио је одговорно цијело одјељење.

За детаљан опис захтјева сваког од дијелова портфолија погледајте текст у приручнику за ученике.

Критеријум за оцјењивање Вредновање дијела сваке групе заснива се на сљедећим критеријумима:

P P P P

Потпуност Уставност Јасност

P P P

Подршка Графикони Документација

Информације

Вредновање цијелог портфолија Заснива се на сљедећим критеријумима:

P P

Увјерљивост Практичност

P P

Координација Осврт

Листови за вредновање детаљније описују ове критеријуме. За сваки наведени критеријум, сваки ће судија вредновати оцјеном од 1 до 5. Постоје адаптиране листе за вредновање за сваку од четири групе и за цијели портфолијо. Оцјењивачи се могу договарати, али не морају имати једнако мишљење. 90 – 100 = одличан 80 – 89 = врло добар

70 – 79 = добар 0 – 69 = довољан

Ученици ће цијенити коментаре јер на тај начин они такође уче. 64

З

Инструкције за судије: Усмена презентација

Поступци усмене презентације Циљ усмене презентације портфолија јесте да ученици науче представљати и бранити своја мишљења која настоје утицати на јавну политику. Свако одјељење се дијели на четири групе, свака за по један дио портфолија. Свака од ових група ће припремити презентацију од 4 минута пред оцјењивачима, и 4 минута одговарати на питања. Омогућити ученицима са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) да сходно својим могућностима и интересовањима буде уклјучен у усмену презентацију. Ако је такав ученик ангажован у усменој презентацији судије требају обавијестити о његовом учешћу.

Почетак усмене презентације Судије ће прије тога изабрати свог предсједника. Представиће се и позваће прву групу да презентује портфолио. Потом, редом, и остале групе. Ученици се требају концентрисати на основне аспекте свог дијела за излагање портфолија, али не треба да читају написано. Могу користити графиконе при објашњавању, као и биљешке (у основној, али не и у средњој школи).

65

З

Питања Након што саслушају презентацију, судије ће поставити питања. Ученицима је то прилика да појасне, прошире и одбране своје позиције. Ова питања су највећи изазов за судије који питања требају поставити јасно, те је боље не постављати питања из више дијелова. Ученицима није дозвољено да користе биљешке при одговорима, мада се могу позвати на изложени портфолио. Одговор на постављено питање могу дати представници групе за дио портфолија који представљају. Сугестије за питање ученицима:

• о бјаснити или појаснити изложено, • н авести примјере за то, • о дбранити неке од својих тврдњи, • објаснити шта су научили приликом истраживања, какве су проблеме имали, које су концепте и идеје научили (у оквиру осврта на научено поставите питања цијелој групи).

Након тога изнесите своја мишљења и коментаре, обострано.

66

З

Критеријуми за оцјењивање За усмену презентацију оцјењивачи ће оцјењивати сваку ученичку групу на основу пет критеријума: значај, разумијевање, аргументација, одговори и тимски рад. Цијела усмена презентација одјељења ће се оцјењивати према два критеријума: увјерљивост и координација. Критеријуми су објашњени на листу за оцјењивање. Оцјењивачи морају оцјењивати на основу ових седам критеријума. За сваки наведени критеријум користиће оцјене од 1 до 5, без плуса и минуса. Прије презентације морају добити одговарајуће листе за оцјењивање. Оцјене и укупну оцјену треба забиљежити на Листу за оцјену укупне презентације. Оцјењивачи се могу договарати, али не морају бити истог мишљења.

67

И

Листа за наставникову процјену реализованог Пројекта „Ја грађанин“ Ваша процјена овог програма помоћи ће у напорима да се програм усаврши. Подвуците и забиљежите шта су ваши ученици показали као резултат учествовања у програму:

• усавршили су разумијевање појма и важности мјера јавне политике; • научили више о важним проблемима у заједници; • боље упознали изворе информација; • усавршили вјештине истраживања друштвених проблема и креирања јавне политике;

• усавршили вјештине сарадње, договарања, комуницирања, критичког размишљања, преговарања;

• постали свјесни могућности учешћа у заједници; • боље разумјели функциониcање власти; • упознали групе у заједници које се баве проблемима јавне политике или проблемима од општег значаја за друштво;

• развили директнији став према власти; • усавршили разумијевање употребе портфолија као средства

комуникације, увјеравања и преговарања у рјешавању важних проблема у заједници.

У наредном дијелу текста означите да ли сtе сагласни или нисте са сљедећим тврдњама о програму „Ја грађанин“: 4 = сасвим сам сагласан 3 = сагласан сам 2 = нисам сагласан 1 = никако нисам сагласан

68

И 1. Активности у тексту приручника за ученике су одговарајуће тежине за ученике. 2. Активности су биле корисне у припремању и изради портфолија. 3. Инструкције и упутства за израду портфолија су јасни. 4. Критеријуми за процјењивање постигнућа ученика су коректни и разумно написани. 5. „ Ја грађанин“ охрабрује ученика на контакте унутар заједнице како би прикупили

информације о проблему јавне политике.

6. „ Ја грађанин“ помаже ученицима да развију боље разумијевање учествовања у

власти и извођења могућих измјена за унапређења заједничког добра у заједници.

7. Да ли бисте поново учествовали у програму „Ја грађанин“?

Да

Не

Зашто?

8. Да ли бисте овај пројект предложили другим грађанима?

Да

Не

Зашто?

9. Које су предности програма „Ја грађанин“? 10. Који су недостаци? 11. Шта предлажете за побољшање програма „Ја грађанин“? 12. У колико сте одјељења примијенили програм „Ја грађанин“? 13. Која су то одјељења? 14. Унутар којег предмета? 15. К  оји је проценат ученика у вашем одјељењу који припадају мањинама, расним или

етничким групама?

16. Које су одлике тих одјељења/?

надарен

изузетан

просјечан

двојезичан

друго

17. „ Ја грађанин“ је прилагођен ученику или ученицама са лаким оштећењем

интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу).

18. Који од ових израза најбоље описује област у којој се налази ваша школа?

урбана Школа:

рурална

предграђе Одјељење:

друго Име: 69

Лист за ученичку процјену програма „Ја грађанин“

Ј

Ваша мишљења о програму „Ја грађанин“ помоћи ће да га усавршимо. Оцијените тврдње: 4 = сасвим сам сагласан са програмом

2 = нисам сагласан

3 = сагласан сам

1 = никако нисам сагласан

1.

Боље разумијем јавну политику.

2.

Научио/ла сам више о важним проблемима у заједници.

3.

Научио/ла сам да сарађујем с другима у рјешавању проблема у заједници.

4.

У  савршио/ла сам способност истраживања, комуникације, сарађивања, критичког размишљања!

5.

Открио/ла сам да могу утицати на представнике власти у својој заједници.

6.

Боље разумијем функциониcање власти.

7.

Научио/ла сам како се може утицати на мјере јавне политике.

8.

Више сам свјестан/на постојања група у заједници које се баве нашим проблемима.

9.

Развио/ла сам директнији однос према институцијама и носиоцима власти.

10.

Развио сам свијест о прихватању различитости.

11.

Разумијем да је портфолио средство комуникације, увјеравања и преговарања у рјешавању важних проблема у заједници.

12.

Шта највише цијените у програму „Ја грађанин“?

13.

Шта бисте измијенили у протеклим активностима? Школа:

70

Одјељење:

Име:

К

Примјери упитника, протокола и листа за ученике

Препорука наставницима

Покажите свим ученицима, потпунија објашњења дајте ученику са лаким оштећењем интелектуалног функционисања (и/или другим препрекама у учењу и учешћу) како да користе ове форме. Могу користити инструменте: упитнике, протоколе и листе. 1. Упитник за идентификовање и анализу проблема 2. Протокол интервјуа 3. Листа за евиденцију информација из штампаних извора 4. Протокол за праћење радија и ТВ програма 5. Подсјетник за прикупљање информација из публикација и документата 6. Евидентна листа за информације из писама 7. Упитник за мишљење о уставности

71

K Упитник за идентификовање и анализу проблема

Име и презиме особе: Датум:

Мјесто:

Проблем:

1.

Да ли је то проблем који ви и чланови ваше заједнице сматрате важним? Зашто?

2.

Који су нивои, а које гране власти су задужене за рјешавање овог проблема?

3.

Какву мјеру јавне политике, уколико је има, власт проводи да би ријешила тај проблем? - Уколико мјере јавне политике постоје, одговорите на сљедећа питања:

 оје су њене предности и недостаци? К  Како се постојеће мјере јавне политике могу побољшати?  а ли је потребно постојеће мјере јавне политике измијенити у потпуности? Д Зашто?

 Каква неслагања, уколико их има, постоје у вашој заједници у вези са поменутом јавном политиком?

72

4.

Г  дје можете пронаћи још информација о овом проблему као и о ставовима и мишљењима различитих појединаца и група?

5.

Д  а ли сматрате да у вашој заједници има још проблема који би могли бити корисни за проучавање у вашем одјељењу? Који су то проблеми?

K.

Протокол за разговор/интервју Име и презиме особе: Датум:

Мјесто:

Проблем: 1.

Име особе са којим се води разговор: Улога саговорника у заједници: (нпр.пословни човјек, пензионер, родитељ, ученик, студент, добротворни радник) Напомена: Уколико ваш саговорник не жели да се његово име забиљежи, поштујте његову жељу и само наведите улогу коју та особа обавља у заједници.

2.

Објасните саговорнику који проблем проучавате! Поставите питања која слиједе! Забиљежите одговоре које добијете.

a) Да ли тај проблем сматрате важним? Зашто? б) Да ли сматрате да и остали чланови заједнице тај проблем оцјењују као важан? Зашто?

в) Да ли мјере јавне политике власт проводи у овом тренутку ради рјешавања споменутог проблема?

Уколико такве мјере јавне политике постоје, одговорите на сљедећа питања? Које су предности постојећих мјера јавне политике? Који су недостаци постојећих мјера јавне политике? На који начин се наведене/постојеће мјере јавне политике могу побољшати? Да ли је потребно постојеће мјере јавне политике у потпуности промијенити? Зашто? Каква неслагања, уколико их има, постоје у вашој заједници по питању постојећих мјера јавне политике? Каква неслагања, уколико их има, постоје у вашој заједници у вези са овим мјерама јавне политике?

г) Гдје је могуће добити више информација о овом проблему, као и различита мишљења и ставове које људи имају о њему?

73

K Листа за информације из штампаних извора

Име и презиме ученика: Датум: Проблем: Назив и датум излажења публикација: Наслов текста:

1.

Какав је став заузет у тексту у односу на споменути проблем?

2.

Које су основне тачке овог става?

3.

Какве мјере јавне политике власт у овом тренутку има, и да ли их има, да би ријешила дати проблем?

Уколико мјере јавне политике постоје, одговорите на сљедећа питања: Које су предности постојећих мјера јавне политике?

Који су недостаци постојећих мјера јавне политике?

На који начин се наведене мјере јавне политике могу побољшати?

Да ли је потребно постојеће мјере јавне политике у потпуности измијенити? Зашто?

Каква неслагања, уколико их има, постоје у вашој заједници по питању постојећих мјера јавне политике?

74

K Протокол за праћење радио и ТВ програма

Име и презиме ученика: Датум:

Вријеме:

Проблем:

1.

Извор информација: (радио или ТВ вијести, дневник, интервју, документарни програм, или неки други програм који се односи на изабрани проблем).

2.

Размотрите сљедећа питања док гледате или слушате програм: Да ли се тај проблем сматра значајним? Зашто?

3.

Какве мјере јавне политике, уколико их има, власт проводи ради рјешавања тог проблема?

Које су предности постојећих мјера јавне политике?

Који су недостаци постојећих мјера јавне политике?

На који начин се постојеће мјере јавне политике могу побољшати?

Да ли је потребно постојеће мјере јавне политике у потпуности измијенити? Зашто?

Да ли и каква неслагања постоје у вашој заједници када је ријеч о наведеним мјерама јавне политике?

75

K

Подсјетник за прикупљања информација из публикација и докумената Имена и презимена чланова тима:

Датум:

Назив библиотеке, канцеларије, институције или електронске мреже коју сте посјетили или контактирали. Проблем који се истражује: 1.

Извор информација:

a) Назив публикације б) Аутор (уколико је назначен) в) Датум издавања публикације 2.

Забиљежите податке из публикације који ће вам помоћи да одговорите на што већи број питања која слиједе:

a) Колико је важан проблем у вашој заједници? б) Колико је тај проблем присутан у локалној заједници, кантону, регији, ентитету или у држави?

в) Која од сљедећих тврдњи је тачна према вашем мишљењу?  ема закона или мјере јавне политике који се односе на овај проблем. Н Тачно

Нетачно

 акон који се односи на овај проблем није адекватан. З Тачно

Нетачно

 акон који се односи на овај проблем је адекватан, али се не примјењује на З одговарајући начин. Тачно

Нетачно

г) Који нивои власти или гране власти јесу одговорне за рјешавање овог проблема? Шта чине по том питању?

д) Каква неслагања у вези са овом мјером јавне политике или начином реализовања постоје у заједници?

ђ) Које су главне личности, групе или организације које изражавају мишљења о овом проблему?

Зашто су заинтересовани за овај проблем? Какво је њихово мишљење? Које су предности и недостаци њиховог става? На који начин покушавају утицати на власт да прихвати њихов став о том проблем?

е) Како ја и моји другови из одјељења можемо добити више информација о њиховим ставовима?

76

K Листа за евиденцију информација из писама

Имена и презимена чланова тима: Датум: Проблем који се истражује:

1.

Извор информација (Наведите име особе која вам даје информацију. Уколико је потребно, наведите и титулу, као и групу или организацију којој припада.)

Име: Титула и организација: Адреса: Телефон:

2.

Замолите за информације које се односе на проблем који истражујете. Након што сте се представили путем писма или телефоном као што је описано на страни 17, кажите који проблем истражујете и затражите одговоре на сљедећа питања:

a) Колико је важан проблем у локалној заједници, кантону, ентитету или држави?

б) Колико је тај проблем присутан у локалној заједници, кантону, ентитету или држави?

в) Зашто је ово проблем којим треба да се позабави власт? Да ли би још неко требао да преузме одговорност за њега? Зашто?

77

K г) Шта мислите, која од сљедећих тврдњи је тачна?

 ема закона или мјере јавне политике који се односе на овај проблем; Н Тачно

Нетачно

 акон који се односи на овај проблем није адекватан; З Тачно

Нетачно

 акон који се односи на овај проблем је адекватан, али се не примјењује на З одговарајући начин; Тачно

Нетачно

д) Који нивои власти и гране власти су одговорне за рјешавање овог проблема? Шта чине по том питању?

ђ) Да ли у заједници постоје разилажења по питању овог проблема?

е) Који појединци, групе и организације заузимају ставове према овом проблему?

 акав став заузимају? К  оје су предности и недостаци њиховог става? К

 ако можемо добити информације о њиховим ставовима? К

 ако они покушавају утицати на власт да усвоји њихово рјешење за овај проблем? К

ж) Уколико моје одјељење предложи мјеру јавне политике за рјешавање овог проблема, како можемо утицати на представнике власти да усвоје наш приједлог?

78

K Упитник за мишљење о уставности

Устав поставља одређена ограничења на активности које власт подузима да би заштитила права грађана. Када предлажемо да власт усвоји неку политику или закон ради рјешавања одређеног проблема, важно је да од власти не тражимо нешто што није дозвољено према важећем уставу. Сваки грађанин има право и обавезу да размотри постојеће и предложене мјере јавне политике и законе да би утврдио да ли су у супротности са ограничењима која проистичу из ограничења постављених уставом. Овај упитник за провјеру садржи нека од ограничења која устав поставља пред власт у њеном настојању за заштити наша права. Користите овај упитник за провјеру када будете разрађивали предложену мјеру јавне политике. Утврдите да мјера јавне политике коју предлажете није у супротностима са ограничењима која власт има. Овај упитник – мишљење о уставности треба размотрити цијело одјељење. Резултате које добијете уврстите у трећи дио дијела за приказивање и документацију вашег портфолија.

79

K.

80

1.

Власти није дозвољено да се мијеша у право појединаца на њихова увјерења. Предложена мјера јавне политике крши/не крши ово ограничење које власт има. Објасните зашто?

2.

Власти није дозвољено да поставља неразумна и неправедна ограничења на права лица да се изражавају на писани, усмени или на неки други начин. Мјера јавне политике коју ми предлажемо крши/не крши ово ограничење које власт има. Објасните зашто?

3.

Власти није дозвољено да некога лиши живота, слободе или имовине, а да му се претходно не обезбиједи коректно саслушање на суду у складу са законом, или пред другим ауторитетом који има овлаштење за то. Јавна политика коју смо ми предложили не крши/крши ова ограничења која су постављена пред власт. Објасните зашто?

4.

Власти није дозвољено да нарушава приватност домова лица, а да нема оправдан разлог за то. Наша јавна политика нарушава/не нарушава ово ограничење које је постављено пред власт. Објасните зашто?

5.

Власти није дозвољено да доноси законе који без разлога или неправедно дискриминишу лица на основу расе, религије, година, етничке или полне припадности. Јавна политика коју ми предлажемо крши/не крши ограничења која су постављена пред власт. Објасните зашто?

K Сажетак

Напишите сажетак – изјаву у којој образлажете своје увјерење да мјера јавне политике коју сте предложили није у супротности са уставом.

81

82

83